Тема агресивности у вртићу је често праћена повишеном узнемиреношћу и забринутошћу родитеља. Насиље које постоји међу старијом децом и на жалост, у друштву у целини, појачава страх родитеља да ће им дете постати или насилник или жртва.
КАКО ПОСТУПАТИ У ВРТИЋУ
Најважнији поступак васпитача у вртићу је да јасно ставе на знање свој деци у групи да насилно понашање није дозвољено. Озбиљност и строгост у наступу се подразумевају, како би деца недвосмислено схватила где је граница. Тестирање граница је својствено деци и потпуно очекивано, због чега је важно да агресивно понашање ни у једном моменту не буде награђено.
Када неко дете не реагује на вербалну опомену, на кратко се мора прекинути тренутна активност уз објашњење упућено целој групи да такво понашање свима смета. Важно је да деца схвате да имају право да се љуте и протестују вербално, али немају право никога да повреде.
У међусобним сукобима деце, нарочито у слободној игри често је потребно посредовање одраслих: ко је први узео играчку, на кога је ред да буде први, ко је победио у игри. То значи да васпитачи морају будно да прате понашање у групи, са посебном пажњом усмереном на децу која су склонија отимању, гурању…
Васпитач мора да смири групу, да разговара са децом и дође до решења. Подсећа целу групу на важност поштовања правила понашања и договора. Агресивно и аутоагресивно понашање детета је позив у помоћ. Тада дете треба заштиту, а не казну. Најпре га треба питати шта му је, ко му то представља проблем, због чега је или на кога љут…
Најбоље је:
- Прилагодити дететову околину његовим потребама, способностима и интересовањима.
- Осигурати јасну структуру,правила понашања и дневну рутину са довољно телесним активностима.
- Зауставити агресивно понашање и увек једнако реаговати на агресивни испад.
- Покушати остати смирен и озбиљан, деловати умирујуће.
- Саслушати дете, покушати разумети узрок његовог понашања.
- Уважити осећаје,показати како прихватамо и видимо његову љутњу.
- Помоћи детету да изрази љутњу, понудити му што више избора:папир за цепање или шарање.
- Јастук за ударање, цртање, играње луткама, моделирање…
- Када се дете смири објаснити ситуацију која се догодила и узрок љутње те их учити да вербално изражавају своје емоције.
- Не кажњавати, већ разговарати и показати како нешто учинити на прихватљив начин.
- Потребно је детету објаснити зашто је нешто „НЕ“ и остати при томе.
- Пожељна понашања треба похвалити, поткрепити и наградити.
- Подстицати емпатију код детета причањем прича с ликовима с којима се деца могу поистоветити, давањем примера, игрењем улога.
- Учити децу технику дисања, опуштања, визуализацији.
Ми смо у нашој просторији направили кутак за осамљивање који смо опремили разним предметима за децу која се осећају агресивно, љуто,тужно… са јасно постављеним правилима понашања, осећањима, разним сликовницама и бојанкама, папирима за цртање, шарање, бојицама, јастуком за ударање, меканим лоптицама, попитом, слагалицама…Радимо на сталном допуњавању кутка, у плану имамо пешчани сат, рубикон коцку, материјал за моделовање, и слично. Приметили смо да деца често бораве у кутку, осећају се смиреније и сигурније, чак долазе и деца која су била неактивна и повучена.
Јелена Миловановић
