Настава у природи, Сокобања 2019.

      Овогодишња настава у природи изведена је у Сокобањи, у периоду од 25.03. до 31.03. 2019. године.

          Из центра Медошевца и Поповца, у 8 часова и 30 минута, аутобусима ,,ММ Турс”, на пут су кренула 84 ученика наше школе у пратњи учитеља : Драгана Димитријевића, Оливере Стојановић, Слађане Николић, Зорице Ђорђевић, Марине Ђорђевић и Слађане Стевановић. Са поласком се каснило због недовољног броја седишта у првом аутобусу, који је у року од пола сата замењен одговарајућим.

          Кратка пауза за доручак направљена је крај Бованског језера, а затим је настављен пут ка Сокобањи. Деца су  смештена у хотелу ,,Бањица” у четворокреветним и петокреветним собама. Дочекало нас је љубазно особље хотела на челу са управником, лекаром и шефом кухиње, са припремљеним програмом активности и јеловником, али и слухом за наше мишљење и сугестије. И учитељи и ученици били су задовољни изгледом соба, али и хотелом у целини.

          За рекреацију и забаву деце били су задужени рекреатори Марко Никодијевић и Немања Станковић, али су се повремено укључивали и они који су радили са децом из других градова.

          Сокобања је смештена у подножју планине Озрен, на обали реке Моравице. Окружују је планине: Озрен, Ртањ, Буковик и Девица. Позната је туристичка одредница за рекреативни, а посебно за бањски туризам. Позната је и као српска Швајцарска. У њој се традиционално, сваке године, крајем августа одржава такмичење ,,Прва хармоника Србије”.

          Велики српски јунак хајдук Вељко Петровић ослободио је 1809. године, отерао је Турке из тадашње Бање, данашње Сокобање. У парку ,,Борићи”  подигнута је спомен чесма овом великом јунаку.

          Ово место посећивали су боеми, уметници и песници, али и владари : М. Обреновић, Б. Нушић, С. Сремац, И. Андрић, М. Селимовић и многи други. За Сокобању је везана Нушићева крилатица ,,Сокобања, Сокоград, дођеш стар, одеш млад”, коју је осмислио, желећи да тиме помогне свом пријатељу Синиши Ристићу у продаји разгледница, не знајући да ће се она памтити до данашњих дана.

          О свему овоме ученици су сазнали од рекреатора у првој шетњи Сокобањом, под вишедеценијским платанима, испред Турског купатила са Амамом и ,,Милошевог Конака”, а при повратку у хотел посећена је и црква Светог Преображења.

          Наредног дана боравка кренуло се у панорамско разгледање Бање, а затим до Лептерије – једног од најпопуларнијег излетишта у Сокобањи.На овом месту ученици су сазнали да се преко моста на Лептерији долази до Богородичине стене, а десно од моста води стаза до пећине у којој се на сваки Велики Петак појављује јако врело беле воде, који после неколико дана нестане. Показана је стаза којом се узводно од Лептерије стиже до Хајдук Вељкове пећине и Сокограда. После игре и одмора, у повратку смо застали код цркве Свете Марије, изграђене на темељима старе цркве из 14. века.

          Поповица – један од врхова Девице, на 443 метара надморске висине било је наше следеће одредиште на које смо стигли уз доста напора, али смо на њему уживали на сунцу са погледом на стари град Сокоград и кањон реке Моравице.

 Треће преподне провели смо на излетничком месту ,,Врело - Борићи”, лепој четинарској шуми које се први пут спомиње у време Хајдук Вељка и где му је подигнута чесма, а где је краљ Петар Карађорђевић долазио на краћи одмор.

          Аутобусима смо се успели на планину Озрен, а пар километара препешачили до прелепог водопада Рипаљка, који је 1948. године заштићен као природно благо, а састоји се од већег броја каскада укупне дужине 40 метара. Главни водопад – Велика Рипаљка, висок је између 11 и 14 метара, у зависности од количине воде. Име му се спомиње још у турским списима и настало је од речи рипање – скакање.

          Прилаз водопаду је лепо уређен, па су се деца лепо одморила, ужинала и поиграла. Овде су могли видети и језеро у коме се мресте пастрмке.

          Групу наших ученика примио је Голуб Радовановић економиста и воденичар који је од својих предака наследио воденицу и на свом поседу створио етно-кутак. Деци је одржан час народне традиције у природном окружењу, где су имали прилике да чују предања везана за млинаре и млинове, разгледали унутрашњост млина и начин добијања брашна, старе предмете – покућство и купили играчке од дрвета каквим су се деца некад играла. У дворишту је организован час ликовне културе.

          Време је целе седмице било умерено, са бројним сунчаним интервалима, па се после ручка одлазило на спортске терене, где су рекреатори организовали спортске игре и такмичења. Кратак период искоришћен је за наставу, а једног од тих поподнева ученицима се представио глумац Милош Паовић одломцима из Нушићеве ,,Аутобиографије”. Ученици су се пре вечере припремали за наступ и представили се у активностима: ,,шиз – фриз”, ,,Ја имам таленат”, у маскембалу, плесним играријама. Такмичења и музичка забава одвијали су се у пространој, уређеној дискотеци. Рекреатори су водили игре осмишљеним кореографијама које су свеке вечери наново одушевљавале децу.

          Прославили смо рођендан Емилије Марковић, ученице IV2,  уз свечану торту (коју је направио хотелски кувар) и рођенданске песме.

          Све време боравка у хотелу, на располагању су нам била два лекара, који су децу прегледавали, давали терапију, упућивали на инхалацију и долазили и ноћу по хитним позивима.

          Ученици су добијали три главна оброка (после сваког ручка дезерт) и ужину. Обедовали су у пространој трпезарији у делу резервисаном за децу. Храна је била разноврсна, а на менију су била јела коју деца воле. Увек је (сем меса) био могућ додатак, понекад, а код деце са пријављеним алергијама сваког дана, вршена замена оброка.

          Деца и учитељи били су задовољни храном у хотелу, хигијеном објекта, ефикасношћу особља. Директор школе се, приликом посете, у друштву учитељице Гордане Ђелић, и сам уверио у то.

          Последњег дана, из објекта смо изашли после доручка, у 10 сати и до поласка обишли извор топле воде код аква – парка. Како је почела, тако се и завршила наша посета Сокобањи – игром у градском парку, али и фолклором и надметањима у модерном плесу на тргу, пред пролазницима који су знатижељно и одушевљено застајкивали.

          Аутобусима смо кренули ка Нишу у 13 сати и направили паузу крај Бовна. На позив Марије и Ивана, родитеља наше ученице Ивоне Јевтић из Поповца, гостовали смо у предивном дворишту око њихове куће. Деца су послужена соком, ужинала и уживала у играма и фотографисању.

          Путовали смо без проблема и стигли у своја места у 15 сати, жељни својих кућа, али пуни дивних утисака из Сокобање.

Вођа пута, учитељица:
Слађана Стевановић